После одржане Прве међуклупске изложбе о Дану Републике 1957. године, пожаревачки фото – кино клуб је у правом смислу речи – животарио. О томе је већ било речи. У пуком преживљавању дочекао је не само последње педесете, већ и средње шездесете године двадесетог века. Крај прве половине 1964. године: “У Пожаревцу је недавно при фото клубу основан Клуб љубитеља филмске уметности и киноаматера. Овај клуб је недавно за Дан младости снимио и свој први краткометражни филм о Пожаревцу, који је синхронизован и приказан на омладинско културно - уметничком фестивалу ван конкуренције. Филм је топло поздрављен од публике, па је предложено да се изводи у биоскопу, уместо журнала. Пожареваачки киноаматери сада спремају нови филм који ће бити снимљен у боји“.¹ Судећи по натпису у локалним новинама нови филм пожаревачких киноаматера био је о горанској експедицији. Он је урађен у јулу и требало је ускоро да буде јавно приказан. Очекивало се да ће се емитовати преко телевизије.² У августу те године киноаматери су завршили филм о раду пожаревачког Центра за здравствену заштиту мајке и детета. Снимили су га на „иницијативу и уз финансијску подршку Завода за здравствену заштиту“.³

Новоосновани Фото – кино клуб „Пожаревац“, у оквиру Народне технике, на чијем је челу био председник Профир Златковић, за Дан ослобођења Пожаревца, 15. октобар, 1964. године приредио је изложбу фотографија. Назвао ју је управо: „15. октобар“. То име потпуно је одговарало како изложби тако и граду у коме се она одржава. Случај је хтео да Пожаревац и у Првом и у Другом светском рату буде ослобођен истог датума. Нођу око 23 сата, 15. октобра (по старом календару) 1918. године први српски војници – ослободиоци, ушли су у Пожаревац. У преподневним сатима 15. октобра 1944. године Пожаревац је славио ослобођење од окупатора. Тај датум представља Дан ослобођења нашег града. Пожаревачки фото – аматери нису могли нешто боље да дарују граду у доњем Поморављу – а подно Чачалице, за тај дан – уствари рођендан. За његов двадесети рођендан у слободи, 1964. године даривали су му изложбу фотографија о којој је овде реч. Она је постала традиционална и одржавала се двадесет година, односно двадесет пута – све до 1984. године.

Приређивањем Прве међуклупске изложбе уметничке фотографије 1958. године тадашњи Фото клуб је започео традицију одржавања таквих изложби у Пожаревцу. Настављајући ту традицију фото – кино клуб „Пожаревац“ у јесен 1964. године организовао је изложбу фотографија. Са жељом да се продужи континуитет, изложби је одређен редослед. Насловљена је: II међуклупска изложба фотографија „15. октобар“. После „седам мршавих година“ (од прве изложбе), за које се време није ништа догaђало на излагачком плану, одржана је друга међуклупска изложба, са потпуно новим именима излагача Пожаревљанима. Из претерано скромног каталога изложбе, само са корицама штампаниим у штампарији и са текстом умноженим гештетнер техником на циклостил хартији, са уоченим нетачностима у статистичком делу, сазнаје се о учешћу пожаревачких аутора. У статистици је наведено учешће шесторо пожаревачких излагача. Али, на изложби су се појавили радови петоро аутора чланова ФКК „Пожаревац“. То су : Јоцић Јелица – ПОВРАТАК; Милан(к)овић Милош – СОВА и СУТОН; Пантић Жикица – СУТОН и ТОН; Радуловић Миодраг – ПРОЛОГ II. ОБЛИЦИ II, РИБАРСКИ ЧАМАЦ, ФЛОРА У КРИСТАЛУ I, ЉУБИЧЕВСКЕ ИГРЕ II, ТРКЕ НА РОЛШУАМА, ВИНОГРАДСКО КОЉЕ, ДЕТАЉ ФЛОРЕ II и ПОБЕДНИК; Фелдић Драган – ДЕЧАК. Споран је успешни аутор излагач Ратковић Боривоје (1939 – 2003), наш Пожаревљанин, али који је уписан као члан београдског фото-клуба „UNIS“.⁴ Он је на тој изложби „прошао“ са седам фотографија, од којих су СУЛКЕ освојиле другу награду. Такође је био успешан излагач и Радуловић Миодраг. Са фотографијом РИБАРСКИ ЧАМАЦ освојио је трећу награду. Двадесетогодишњи период у коме су приређиване међуклупске изложбе фотографија био је најплоднији „15. октобар“ и то све до 1984. године, у раду ФКК „Пожаревац“. Одржавани су курсеви из фотографије за почетнике, а касније и за „израслије“ фото-аматере. Једном годишње, обично за Дан младости, организоване су клупске изложбе. Поред чланова Клуба на изложби су излагали своје радове и чланови фото-секција неких основних и средњих пожаревачких школа. Клупске изложбе фотографија, и поред све своје скромности- са каталозима штампаним писаћом машином помоћу индига у неколико примерака, биле су, може се рећи, припрема за предстојећу међуклупску изложбу „15. октобар“. Поједини чланови Клуба појављивали су се као излагачи на међуклупским изложбама других фото-клубова широм тадашње СФРЈ. Ипак, највећи напори улагани су у припремање и организовање већ постале традиционалне изложбе „15. октобар“. Првих година та изложба је имала само једну тему- слободну. Иако су изложбе тог назива биле са одличним фотографијама познатих и најпознатијих фотостваралаца Југославије и имале увек први ранг, биле су са скромним обележјима. То се нарочито огледало у штампању позивница за учествовање на изложби- са пропозицијама, а посебно каталоге изложби. Они су умножавани гештетнер апаратом помоћу матрица на одговарајућој грубој хартији. Једино су корице каталога биле штампане. За 4. међуклупску изложбу 1966. године први пут се појавио штампани каталог. Штампан је у штампарији „Просвета“ у Пожаревцу. Пета међуклупска изложба „15. октобар“ 1976. године, када је председник ФКК „Пожаревац“ била Љиљана Живановић, осим фотографија у слободној теми појављују се и у теми „Пожаревац и Пожаревљани“. У тој теми први пут су излагале „нове снаге“ Клуба: Драгомировић Драгослав и Томић Слободан. Са фотографијама у слободној теми на овој изложби најуспешнији су били чланови клуба: Миодраг Радуловић (1926- 1998), најстарији, најискуснији и најактивнији излагач и Драган Фадић.

Председник ФКК „Пожаревац“ 1968. године постао је Драгослав Драгомировић. Поред осталих заслуга он је највише заслужан што је у заједници Републичког одбора фото-кино савеза Србије, ФКК ''Пожаревац'' и Индустријско-енергетског комбината ''Костолац'' од 14. до 21 фебруара 1970. године у Костолцу одржана 19. Републичка изложба фотографије Србије. На њој су били успешни М. Радуловић и Д. Фелдић. На XI међуклупској изложби ''15. ОКТОБАР'', опет су се појавили нови излагачи, чланови Клуба: Миодраг Јевтић, Славко Павловић и Адријан Семененко. Од те године каталог изложбе штампа се у штампарији привредног погона Казнено-поправног дома – Пожаревац - ''Препород'' у Забели. Славко Павловић, као активан члан Клуба постао је његов председник 1975. године. На тој дужности је био све до напуштања клуба , ради преласка у ФК ''Београд'', 1979. године. Славко је први члан ФКК ''Пожаревац'', који је имао самосталну изложбу фотографија, у пролеће 1979. године. Као излагач Живислав Антонијевић први пут се појављује на изложби ''15. Октобар'' 1975. године.

Захваљујући помоћи Туристичког савеза Општине Пожаревац, на XIV Међуклупској изложби ''15. Октобар'' 1976. године, биле су и неке новине. Први пут су приказани колор дијапозитиви са Љубичевских коњичких игара, приспели и жирирани за ову изложбу. Уместо теме ''Пожаревац и Пожаревљани'' овога пута је била тема ''Коњички спортови''. Идуће године ова тема је донекле, проширена. Сада гласи: ''Коњ и коњички спортови''. То се понавља и 1978. године са лепо одштампаним каталогом у штампарији ''Препорода'', када је Председник ФКК ПОЖАРЕВАЦ био Миодраг Јефтић. Идуће године за председника клуба изабран је Драган Фелдић. Исте године одршана је изложба ''15. Октобар'' по седамнаести пут. За њу су извршене озбиљне припреме. Одржана је у Галерији Милене Павловић – Barilli. Каталог изложбе је одштампан у штампарији Новинско-радијске организације ''Реч народа''. Први пут је био већег формата (скраћени А-4, квадратни) на кундструк хартији са седам репродукција изложених фотографија. То је био видан напредак у подизању квалитета изложбе фотографија ''15. Октобар''. Квалитетан штампан каталог утицао је са своје стране да се одзив аутора са својим фотографијама за наредну изложбу ''15. Октобар'' донекле повећа. То се несумњиво одражавало и на квалитет саме изложбе. Та позитивна пракса се наставља и следећих година. За XVIIIизложбу 1980. године, одштампан је сличан каталог са репродукцијама десет изложених фотографија. Члан жирија те изложбе Данило Цветановић, МФ ФСЈ у каталогу је између осталог записао: ''.... и поред већ стандарно високог квалитета приспелих фотографија у слободној теми изненађује изузетно велики број изврсних радова у теми ''Коњ и коњички спортови'', која је од посебног значаја за организаторе и грађане Пожаревца који гаје велику љубав према овој племенитој животињи и коњичким спортовима''.

На пожаревачлим изложбама први пут су се појавиле многе изванредне фотографије наших излагача. Оне су после тога кренуле широм земље, бележећи успехе на другим изложбама. Неке од њих су биле виђене и на међународним изложбама, па чак и у иностранству.

За међуклупске изложбе ''15. Октобар'' 1981. до 1983. године, када су председници ФКК били Александар Младеновић (киноаматер), односно Радиша Маринковић, каталози су штампани у штампарији ''Реч народа''. На XXI изложби по реду, 1983. године, осим уобичајених тема фотографија, први пут је пропозицијама предвиђена и остварена пројкеција дијапозитива у боји, у обе теме.

Са XXII међуклупском изложбом ''15. Октобар'' 1984. године, завршава се плодоносан рад ФКК ПОЖАРЕВАЦ. На њој су биле изложене фотографије најразкичитијих праваца, технике, садржаја и преокупација њихових аутора. Може се рећи да су оне у погледу квалитета представљале сам врх продукције фото-аматера Југославије тога времена. Међу ауторима фотографија нашла су се имена оних аутора без којих антологија југословенске фотографије не може да буде. Нажалост, међу ауторима је било мало Пожаревљана. Та чињеница је већ указивала на извесну кризу у пожаревачком Фото-кино клубу насталу због ''смене генерација''. Било је и других разлога за то: ''стабилизација'', штедња, али и све скупље задовољство бављење фотографијом. Жири ове изложбе био је неуобичајено скроман. Представљали су га чланови Клуба Д. Фелдић и М. Радуловић, фотоаматери I класе ФСЈ, активни и успешни излагачи. С обзиром на дугогодишње искуство они су успешно обавили свој задатак том приликом. После те изложбе фотографија и дијапозитива, последње у двадесетогодишњем раздобљу, рад Клуба је готово сасвим замро. Више није одржана ни једна изложба фотографија у организацији ФКК ''ПОЖАРЕВАЦ'', за дужи период.

Напомена:

1. Аноним, ПОЖАРЕВАЧКИ КИНО КЛУБ СНИМИО ПРВИ КРАТКОМЕТРАЖНИ ФИЛМ, ''Реч народа'' бр. 815, Пожаревац 5.јун 1964, стр. 65.

2. Реч народа бр. 822, Пожаревац 31. јул 1964, стр. 5.

3. Аноним, ФОТО-КИНО КЛУБ ЗАВРШАВА ДУГОМЕТРАЖНИ ФИЛМ, ''Реч народа'' бр. 825, Пожаревац 21. август 1964, стр. 5.

4. Фото кино клуб ПОЖАРЕВАЦ, КАТАЛОГ II МЕЂУКЛУПСКЕ

Драган Фелдић