Међу наставним особљем у Државној реалној гиманизији у Пожаревцу на крају школске 1947/48. године, нема наставника физике Душана Петковића.¹ Као такав, он се појавио наредне школске године. Прегалаштвом новог наставника физике у колективу пожаревачке гимназије дошло је до оснивања фото-секције. То се догодило или последње трећине 1948. године, или прве половине 1949. године. Фото секција је радила у подрумским просторијама Гимназије. То је несумњиво био подстицај да се фотоаматери Пожаревца окупе и боље организују. Ускоро је дошло до оснивања Клуба фото и кино аматера при Народној техници у Пожаревцу. Нажалост, не зна се тачан датум његовог оснивања. С обзиром на напред изнето, обично се узима да је Фото-клуб основан као слебденик гимназијске фото-секције 1948. године. Међутим, постоји и други податак у чију веродостојност не треба сумњати. На десетој, јубиларној годишњој скупштини Фото-клуба – ''малом јубилеју'', између осталог је истакнуто следеће: ''Основан 1949. године без икаквих финансијских средстава са најнужнијим инветаром добијеним од тадашњег Народног фронта и Више гимназије, захваљујући упорности једног малог броја чланова, он је данас израстао у једну снажну друштвену организацију која је заузела видно место у друштвеном животу Пожаревца''.²

У чланству Клуба било је највише гимназијалаца, што се лако може и разумети. Они су били и најактивнији. Први председник Клуба био је Миодраг Цакић, тада ученик шестог разреда гимназије. Од осталих активних чланова Клуба треба споменути Момчила Мирковића и Миодрага Вулића. Њих двојица и председник Клуба Цакић, марта 1950. године, завршили су наставнички курс фотографије Савеза фото и кино аматера Југославије у Краљеву (ондашњем Ранковићеву). На тај начин су оспособљени за наставнике ''А'' и ''Б'' течаја. Тиме су створени неопходни услови за организовање фото течајева, а такође и за окупљање омладине и ширење те врсте техничке културе код ње. Убрзо се кренуло са организовањем почетних течајева. Они су добро прихваћени и одзив младих био је добар. Када је одржан први течај за младе полазнике-почетнике такоже се незна тачно, али се наслућује да су течајеви били са бројним полазницима; ''Недавно је у Пожаревцу завршио рад А течај фото клуба. Течај су завршили 22 омладинца и омладинке.(Ж.М.)³

Први дани Клуба фото и кино аматера у Пожаревцу били су оскудни и врло тешки. Према причању његовог првог председника Цакића, сналазили су се како су знали и умели. У просторијама клуба, које су се тада налазиле у локалу у коме је сада фризерски салон УКРАС (Стари корзо бр. 32) имали су дрвени апарат за повећавање. Он се ради жељеног повећања подизао уз дрвени стуб и учвршћивао на изабраној висини помоћу клинова. Тај и такав апарат направили су им војници из касарне пожаревачког гарнизона, не зна се по чијем нацрту. За снимање су употребљавали фотоапарат ''Велту'', једини који су имали. За израду фотографија фотопапир и хемикалије куповали су уз Београду, где су знали и могли. Филмове су обезбеђивали на тај начин што су добијали неекспониране парчиће, остатке од ролни снимљеног материјала ''Застава'' или ''Звезда'' филма. Диструбуцију филмова – негативског материјала, вршио је Савез фото и кино аматера у Београду. ''Ко је пре дошао, односио је материјал'', каже Цакић.

Активност клуба огледала се у томе што су на паноу у излогу локала сваке суботе постављали нове ''фото новине'' са снимцима актуелних догађаја протекле седмице. Неколико пожутелих и дотрајалих фотографија са рупицама у сва четири угла – од чиода или ексерчића, сачуваних до наших дана, ко зна каквим случајем, сведочи о томе.⁴

Председник Клуба фото и кино аматера при Народној техници у Пожаревцу раних педесетих година прошлог века био је Дилко Трпевски, Македонац по народности (тада запослен у Војном отсеку, који се тада налазио у згради у којој је сада лист РЕЧ НАРОДА. У клубу је сарађивао, посебно пружањем стручних савета, познати пожаревачки фотограф Милорад, Мика Вуловић, који је у то време већ имао угледни фотографски студио у Табачкој чаршији. У исто време Фото клуб је у његовом раду и ширењу тога вида техничке културе помагао и Бранко Ивошевић. Његовом заслугом 1951. године у Клуб је дошао Тихомир, Тиха Јанковић. Убрзо по доласку он је показао праву агилност у раду, као и чигледну љубав према фотографији. Несумњиво из тих разлога Тиха је убрзо постао секретар Клуба. Бавећи се највише организационим питањима и решавајући разне проблеме, пре свега материјалне природе, успевао је да направи и по коју уметничку фотографију и пошаље је на неку муђуклупску изложбу фотографија. Као такав, он је 1954. године, изабран за председника Клуба фото и кино аматера у Пожаревцу. Документација о раду Клуба из тог времена, нажалост, није сачувана. Према сопственом сведочењу, које се заснива на сећању о догађајима од пре више од пола века, Тихомир Јанковић је остао на месту председника Клуба, све негде до краја педесетих година прошлог века. Један његов напис објављен је у локалним новинама, сада нам је драгоцен, јер приказује занимљиве и од значаја појединости из рада Клуба. Што је најважније, пружа податак о првој послератној, а и уопште, изложби уметничке фотографије у Пожаревцу.

''Фото клуб у Пожаревцу организовао је ових дана изложбу уметничке фотографије. Изложбу је за веома кратко време разгледало око 600 посетилаца.

Ове године клуб је добио 30 нових чланова, организовао течај који је завршило 18 аматера, а намерава да још један такав течај организује до краја године. Обзиром да је клубу недостајао стручан кадар то је један аматер послат на семинар у Аранђеловац. Фото клуб у Пожаревцу налази се у тешким материјалним приликама те би га требало свакако помоћи.

У наредним месецима предвиђа се организовање међуградске изложбе уметничке фотографије. У плану је такође и омасовљење клуба.

Изложба о којој се овде реч, колико то досеже сећање некадашњег председника Клуба, приређена је у сали пожаревачког Дома технике, у којој је сада Национална штедионица. Аматер који је из клуба послат у Аранђеловац, био је његов председник – Тихомир Јанковић. Питање да ли је по карактеру та изложба била клупска, само са радовима пожаревачких фотоаматера, или пак међуклупска, са учешћем аутора са стране – чланова других фото клубова из читаве ФНРЈ, остаће без поузданог одговора. Ипак, мишљење је да су на љој излагали само аматери из Пожаревца.

Клуб фото и кино аматера (у коме ових других тада није било ни на видику) у Пожаревцу, средином педесетих година. Такође је био активан на плану организовања фото течаја. О томе сведочи, такође, занимљива нотица из тог времена, објављена у локалним новинама:

''Ових дана завршило је курс и положило испите за фото-аматере 20 омладинаца и омладинки из Пожаревца и околине. На курсу су постигнути врло добри резултати иако је он радио под веома неповољним условима (оскудица материјалних средстава). Што је курс ипак приведен крају има се захвалити у првом реду управи Фото клуба, која се у пуној мери заложила за његов рад.''⁶

Осим већ поменутих чланова Клуба фото и кино аматера, при Народној техници у Пожаревцу, као активнији и успешнији били сау и следећи чланови: Танасије Миловановић, Димитрије Стефановић, Владимир Грипић, Бора Пантић, Милентије Илић. Једина чланица у Клубу, и то врло активна и успешна била је Мирослава Петровић. После упознавања у клубу и отприлике трогодишњег забављања, она се децембра 1954. године удала за Тихомира, Тиху Јовановића, председника Клуба.

У свом раду пожаревачки Фото-клуб је наилазио на многобројне проблеме:''Један од највећиј је слабо интересовање већег броја чланова за рад клуба. Већина њих по завршеном течају одваја се од клуба, што проузрокује двоструку штету. Прво, они прекидају своје даље усавршавање и, друго, акције клуба се своде само на неколико најактивнијих чланова.''⁷ Без претеривања се може рећи да је тај проблем пратио Клуб од његовог самог оснивања. Неки пут се тај проблем тек запажао, али у већини случајева он је био јако изражен. Управо у овој чињеници и лежи објашњење што је Фото-клуб временом у свом раду забележио и неколико прекида. Неки од њих трајали су и по неколико година. Трајали су све док нису дошле ''нове снаге'' – неки нови чланови, млађи и полетнији.

Напомена:

1. Државна реална гимназија у Пожаревцу, ИЗВЕШТАЈ ЗА ШКОЛСКУ 1947/48 ГОДИНУ, Пожаревац 1948, стр. 8-14.

2. Аноним, ДЕСЕТ ГОДИНА ФОТО-КЛУБА У ПОЖАРЕВЦУ – МАЛИ ЈУБИЛЕЈ, ''Реч народа'' бр. 548, Пожаревац 30.јануар 1959. године, стр. 6.

3. НОВИ ДАНИ бр. 9, година IV, Београд 3. март 1951, стр. 4

4. Фотографије у збирци аутора (ЗА)

5. РЕЧ НАРОДА бр. 325, Пожаревац 24 септембар 1954, стр. 4.

6. РЕЧ НАРОДА бр. 394, Пожаревац 20 јануар 1956, стр. 6.

7. Аноним, ДЕСЕТ ГОДИНА ФОТО-КЛУБА У ПОЖАРЕВЦУ – МАЛИ ЈУБИЛЕЈ, ''Реч народа'' бр. 548, Пожаревац 30. јануар 1959, стр. 6.

ПРВА МЕЂУКЛУПСКА ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Самопрегорним залагањем управе и чланова Фото и кино клуба у Пожаревцу је поводом Дана Републике 1957. године, приређена ''I Међуклубска изложба уметничке фотографије''. Од 29. новембра до 9. децембра изложба је била отворена у две просторије Дома Југословенске армије, са северне стране и са улазом из Улице Маршала Тита. ''Клуб фотоаматера из Пожаревца имао је племениту замисао, и остварио ју је, организјући изложбу уметничке фотографије, која је премашила локалне оквире и обухватила радове фотоаматера готово из свих већих центара наше земље.''¹

На изложби је узело учешће око 80 излагача из готово свих народних република ондашње Федеративне Народне Републике Југославије. Међу њима су били и познати фотоаматери – излагачи из: Крагујевца, Београда, Смедерева, Никшића, Сплита, Крања, Љубљане, Цеља и Загреба. Мноштво излагача на изложби ''са преко 250 фотографија представило се нашој публици која воли ову уметност и уверило ју је у велику, такорећи магичну моћ фотообјектива.''² На првој таквој изложби у Пожаревцу, ''приказане су – верно, убедљиво и на уметнички начин – многе згоде и незгоде свакодневног живота, ћудесне лепоте природе и грандиозна дела вредних људских руку''.³

У свом приказу изложбе непотписани текстописац (највероватније новинар листа Љубомир, Љуба Петровић) даље је приметио и истакао као ''леп гест'' то што су организатори изложбе дали гостима првенство, изложивши њихове радове ''у предњој одаји изложбених просторија, док су своје фотографије распоредили у задњој одаји''.⁴

На својој првој међуклупској изложби уметничке фотографије пожаревачки аутори, њих седморо, први пут су излагали. '' Иако без рутине, па чак и са оскудним знањем зната, наши фотоаматери, по богатству идеја и избору мотива, могу се мерити и са њој бољима''.⁵

О њиховим изложеним радовима хроничар је посебно истакао: ''Нарочито скрећу пажњу фотографије ''Сећање на рат'', ''Мама, гледај!'' и ''Кроз мрежу'' Мирославе Јанковић, а затим ''Кроз отшкринуту капију'', ''Напуштени'', ''Јесен'', ''Њихов поглед'' и ''Размишљање'' Танасија Миловановића, ''Има ли кога? '', ''Јулско подне'' и ''Укрштене линије'' Владимира Грипића, ''Заборављена'', ''Пропали састанак'', ''Студија'', ''Сам са својим бригама'', ''Под врбом'', ''Нема више'', Човек и дело'' и ''Тата сликај!'' Тихомира Јанковића, ''Стара архитектура'' Димитрија Стефановића, ''Освежење'' Драгана Богдановића – Буцића и ''Рехабилитација'' Свете Ивановића. Свака од ових фотографија лепа је и привлачна на свој начин, а готово све су са изванредно успелим мотивима мада често лишене добре занатаске реализације''.⁶

На крају свог приказа изложбе хроничар је записао да ''панои са редовима слика остају у сећању; оне делују снажно и импресивно, јаче од живе речи''. Занимљиво је да су посетиоци изложбе имали прилику да се одлучују за неку од фотографија пожаревачких аутора која је на њих оставила најјачи утисак. Публика је путем гласања одлучила да је најуспелија фотографија ''Сам са својим бригама'' Тихомира Јанковића. Њен аутор је награђен наградом од 1.000 динара.

Из средстава Фото клуба награђени су такође и најактивнији чланови: Владимир Грипић, Танасије Миловановић и Тихомир Јанковић са по 3.000 динара. Награду лисра РЕЧ НАРОДА од 1.000 динара добио је Танасије Миловановић за фотографију ''Кроз одшкринуту капију''.⁷

Сврсисходно и сасвим умесно та фотографија је репродукована као илустрација у приказу изложбе у том листу. Нешто касније она је у њему опет објављена (коришћењем већ постојећих клишеа), у чланку поводом десетогодишњице Фото-клуба у Пожаревцу.

После одржане Прве међуклупске изложбе уметничке фотографије рад у Фото и кино клубу Пожаревац је прилично ослабио. Клуб је у то време давао тек по неки доказ о свом постојању. Одласком или престанком бављења фотографијом, из различитих разлога – па и породичних, неких активнијих чланова, активности у Клубу су такорећи замрле. То је било нарочито изражено у погледу излагачке ревности. Игром ко зна какве случајности, сачуване су две штампане етикете о успешном учешћу појединих фоитографија на односним изложбама. На трећој клупској изложби фотографија у Пироту маја 1958. године, поводом Дана младости, и на трећој међуклупској изложби уметничке фотографије у Нишу, поводом Дана Републике 1959. године, појавиле су се и фотографије неких пожаревачких аљутора. Етикете су лепљене на полеђинама изложених фотографија као потврда да су оне ''прошле'' на односној изложби, тј. да су биле изложене на њој.⁸

Неке успелије фотографије пожаревачких фотоаматера нашле су се у то време и на страницама локалног листа – недељника. Једна таква, већ споменута ''Човек и дело'' Тихомира Јанковића, на пример, објављена је неколико пута.⁹ Та једноставна, али ефектна фотографија снимљена је бетонску канализациону цев великог пречника, тако да је већи део слике – по ободима таман. У средишњем делу слике оцртава се круг . светли отвор цеви кроз који се види силуета човека, окренутог леђима објективу а сасвим у позадини термоелектрана са својим високим димњаком. Осим тог ауторског дела, на страна РЕЧ НАРОДА 1958. године, појављивале су се још неке успеле фотографије пожаревачких фотоаматера. Имали су разлог да се томе радују нарочито Света Ивановић и Драгослав, Драган Богдановић – Буцић.

У рано пролеће 1958. године, Фото клуб у Пожаревцу, намеравао је ''да отвори'' фото - школу. Она је требало да траје шест месеци. У првом делу школовања полазници би савладавали основе фотографске теорије и праксе. Предавачи би били старији, искуснији чланови Фото клуба. Други део школовања би био посвећен уметничкој фотографији. За време његовог трајања предавања би држали познати мајстори уметничке фотографије. Тај део школовања је предвиђен за оне полазнике који успешно заврше први део школовања и у Клубу стекну полугодишњу праксу. Што се тиче трошкова школовања, предвиђено је да мањи део сносе полазници, а да већи део поднесе Клуб. Школа је требало да почне са радом 12. марта 1958. године, Неколико дана раније већ је био започет уоис кандидата. За октобар те године предвиђено је одржавање другог дела фото-школе.¹⁰ Али, до остварења ове лепе замисли и иницијативе, из ко зна којих све разлога , требало је да прође још доста времена. Школа је почела са радом негде при крају те године. Тек у марту идуће, 1959. године: ''Први део наставе у Фото-школи завршило је са успехом 25 полазника. Настава је трајала три месеца и полазници су се упознали са процесом рада око израде фотографија, док ће у другом делу наставе у овој школи полазници моћи да се упознају са процесом стварања уметничке фотографије''.¹¹

Забележено је да је Клуб позних педесетих година прошлог века више пажње поклањао уметничкој фотографији ''и у томе раду постигао добре резултате''. Осим напред наведене две међуклупске изложбе у Пироту и Нишу, забележено је да су пожаревачки фото-аматери – излагачи били заступљени са својим фотографијама и на изложбама у Београду и Крагујевцу. На јубиларној, десетој годишњој скупштини Фото.кино клуба прихваћено је опредељење да ''убудуће ће се посветити пуна пажња савлађивању уметничке фотографије, изради дијапозитива, организовању чешћих изложби уметничке фотографије, итд.''.¹²

Било је умесно да се све то прихвати као првенствени задатак, јер пожаревачки Фото клуб ''основао је, као други у Југославији фото-школу која представља нову форму оспособљавања кадрова''. Осим тога, забележено је још да је Клуб у то време располагао са четири фотоапарата, флешом и потпуно опремљеном лабораторијом''.¹³ Од свега тога и са свим тим, за наредних пет година мало шта је урађено.

Напомена:

1. Аноним, ЈАЧЕ ОД РЕЧИ, ''Реч народа'' бе. 493, Пожаревац 13. децембар 1957, стр. 4.

2. Исто

3. Исто

4. Исто

5. Исто

6. Исто

7. Аноним, ПУБЛИКА ЈЕ БИЛА ЖИРИ, ''Реч народа'' бр.493, Пожаревац 13. децембар 1957, стр. 4.

8. У документацији аутора (ДА)

9. РЕЧ НАРОДА бр, 506, Пожаревац 21. март 1958, стр. 5, затим бр. 526, 22. август 1958, стр. 3.

10. Т.М. У ПОЖАРЕВЦУ СЕ ОСНИВА ФОТО-ШКОЛА, ''Реч народа'', бр. 504, Пожаревац 7. март 1958. године, стр. 6.

11. РЕЧ НАРОДА бр. 554, Пожаревац 13. мљрт 1959, стр. 7.

12. Аноним, ДЕСЕТ ГОДИНА ФОТО-КЛУБА У ПОЖАРЕВЦУ – МАЛИ ЈУБИЛЕЈ, ''Реч народа'' бр. 548, Пожаревац 30.јануар 1959. године, стр. 6.

13. Аноним, ДЕСЕТ ГОДИНА ФОТО-КЛУБА У ПОЖАРЕВЦУ – МАЛИ ЈУБИЛЕЈ, ''Реч народа'' бр. 548, Пожаревац 30.јануар 1959. године, стр. 6.

ФОТО-КИНО КЛУБ “ПОЖАРЕВАЦ”

После одржане Прве међуклупске изложбе о Дану Републике 1957. године, пожаревачки фото – кино клуб је у правом смислу речи – животарио. О томе је већ било речи. У пуком преживљавању дочекао је не само последње педесете, већ и средње шездесете године двадесетог века. Крај прве половине 1964. године: “У Пожаревцу је недавно при фото клубу основан Клуб љубитеља филмске уметности и киноаматера. Овај клуб је недавно за Дан младости снимио и свој први краткометражни филм о Пожаревцу, који је синхронизован и приказан на омладинско културно - уметничком фестивалу ван конкуренције. Филм је топло поздрављен од публике, па је предложено да се изводи у биоскопу, уместо журнала. Пожареваачки киноаматери сада спремају нови филм који ће бити снимљен у боји“.¹ Судећи по натпису у локалним новинама нови филм пожаревачких киноаматера био је о горанској експедицији. Он је урађен у јулу и требало је ускоро да буде јавно приказан. Очекивало се да ће се емитовати преко телевизије.² У августу те године киноаматери су завршили филм о раду пожаревачког Центра за здравствену заштиту мајке и детета. Снимили су га на „иницијативу и уз финансијску подршку Завода за здравствену заштиту“.³

Новоосновани Фото – кино клуб „Пожаревац“, у оквиру Народне технике, на чијем је челу био председник Профир Златковић, за Дан ослобођења Пожаревца, 15. октобар, 1964. године приредио је изложбу фотографија. Назвао ју је управо: „15. октобар“. То име потпуно је одговарало како изложби тако и граду у коме се она одржава. Случај је хтео да Пожаревац и у Првом и у Другом светском рату буде ослобођен истог датума. Нођу око 23 сата, 15. октобра (по старом календару) 1918. године први српски војници – ослободиоци, ушли су у Пожаревац. У преподневним сатима 15. октобра 1944. године Пожаревац је славио ослобођење од окупатора. Тај датум представља Дан ослобођења нашег града. Пожаревачки фото – аматери нису могли нешто боље да дарују граду у доњем Поморављу – а подно Чачалице, за тај дан – уствари рођендан. За његов двадесети рођендан у слободи, 1964. године даривали су му изложбу фотографија о којој је овде реч. Она је постала традиционална и одржавала се двадесет година, односно двадесет пута – све до 1984. године.

Приређивањем Прве међуклупске изложбе уметничке фотографије 1958. године тадашњи Фото клуб је започео традицију одржавања таквих изложби у Пожаревцу. Настављајући ту традицију фото – кино клуб „Пожаревац“ у јесен 1964. године организовао је изложбу фотографија. Са жељом да се продужи континуитет, изложби је одређен редослед. Насловљена је: II међуклупска изложба фотографија „15. октобар“. После „седам мршавих година“ (од прве изложбе), за које се време није ништа догaђало на излагачком плану, одржана је друга међуклупска изложба, са потпуно новим именима излагача Пожаревљанима. Из претерано скромног каталога изложбе, само са корицама штампаниим у штампарији и са текстом умноженим гештетнер техником на циклостил хартији, са уоченим нетачностима у статистичком делу, сазнаје се о учешћу пожаревачких аутора. У статистици је наведено учешће шесторо пожаревачких излагача. Али, на изложби су се појавили радови петоро аутора чланова ФКК „Пожаревац“. То су : Јоцић Јелица – ПОВРАТАК; Милан(к)овић Милош – СОВА и СУТОН; Пантић Жикица – СУТОН и ТОН; Радуловић Миодраг – ПРОЛОГ II. ОБЛИЦИ II, РИБАРСКИ ЧАМАЦ, ФЛОРА У КРИСТАЛУ I, ЉУБИЧЕВСКЕ ИГРЕ II, ТРКЕ НА РОЛШУАМА, ВИНОГРАДСКО КОЉЕ, ДЕТАЉ ФЛОРЕ II и ПОБЕДНИК; Фелдић Драган – ДЕЧАК. Споран је успешни аутор излагач Ратковић Боривоје (1939 – 2003), наш Пожаревљанин, али који је уписан као члан београдског фото-клуба „UNIS“.⁴ Он је на тој изложби „прошао“ са седам фотографија, од којих су СУЛКЕ освојиле другу награду. Такође је био успешан излагач и Радуловић Миодраг. Са фотографијом РИБАРСКИ ЧАМАЦ освојио је трећу награду. Двадесетогодишњи период у коме су приређиване међуклупске изложбе фотографија био је најплоднији „15. октобар“ и то све до 1984. године, у раду ФКК „Пожаревац“. Одржавани су курсеви из фотографије за почетнике, а касније и за „израслије“ фото-аматере. Једном годишње, обично за Дан младости, организоване су клупске изложбе. Поред чланова Клуба на изложби су излагали своје радове и чланови фото-секција неких основних и средњих пожаревачких школа. Клупске изложбе фотографија, и поред све своје скромности- са каталозима штампаним писаћом машином помоћу индига у неколико примерака, биле су, може се рећи, припрема за предстојећу међуклупску изложбу „15. октобар“. Поједини чланови Клуба појављивали су се као излагачи на међуклупским изложбама других фото-клубова широм тадашње СФРЈ. Ипак, највећи напори улагани су у припремање и организовање већ постале традиционалне изложбе „15. октобар“. Првих година та изложба је имала само једну тему- слободну. Иако су изложбе тог назива биле са одличним фотографијама познатих и најпознатијих фотостваралаца Југославије и имале увек први ранг, биле су са скромним обележјима. То се нарочито огледало у штампању позивница за учествовање на изложби- са пропозицијама, а посебно каталоге изложби. Они су умножавани гештетнер апаратом помоћу матрица на одговарајућој грубој хартији. Једино су корице каталога биле штампане. За 4. међуклупску изложбу 1966. године први пут се појавио штампани каталог. Штампан је у штампарији „Просвета“ у Пожаревцу. Пета међуклупска изложба „15. октобар“ 1976. године, када је председник ФКК „Пожаревац“ била Љиљана Живановић, осим фотографија у слободној теми појављују се и у теми „Пожаревац и Пожаревљани“. У тој теми први пут су излагале „нове снаге“ Клуба: Драгомировић Драгослав и Томић Слободан. Са фотографијама у слободној теми на овој изложби најуспешнији су били чланови клуба: Миодраг Радуловић (1926- 1998), најстарији, најискуснији и најактивнији излагач и Драган Фадић.

Председник ФКК „Пожаревац“ 1968. године постао је Драгослав Драгомировић. Поред осталих заслуга он је највише заслужан што је у заједници Републичког одбора фото-кино савеза Србије, ФКК ''Пожаревац'' и Индустријско-енергетског комбината ''Костолац'' од 14. до 21 фебруара 1970. године у Костолцу одржана 19. Републичка изложба фотографије Србије. На њој су били успешни М. Радуловић и Д. Фелдић. На XI међуклупској изложби ''15. ОКТОБАР'', опет су се појавили нови излагачи, чланови Клуба: Миодраг Јевтић, Славко Павловић и Адријан Семененко. Од те године каталог изложбе штампа се у штампарији привредног погона Казнено-поправног дома – Пожаревац - ''Препород'' у Забели. Славко Павловић, као активан члан Клуба постао је његов председник 1975. године. На тој дужности је био све до напуштања клуба , ради преласка у ФК ''Београд'', 1979. године. Славко је први члан ФКК ''Пожаревац'', који је имао самосталну изложбу фотографија, у пролеће 1979. године. Као излагач Живислав Антонијевић први пут се појављује на изложби ''15. Октобар'' 1975. године.

Захваљујући помоћи Туристичког савеза Општине Пожаревац, на XIV Међуклупској изложби ''15. Октобар'' 1976. године, биле су и неке новине. Први пут су приказани колор дијапозитиви са Љубичевских коњичких игара, приспели и жирирани за ову изложбу. Уместо теме ''Пожаревац и Пожаревљани'' овога пута је била тема ''Коњички спортови''. Идуће године ова тема је донекле, проширена. Сада гласи: ''Коњ и коњички спортови''. То се понавља и 1978. године са лепо одштампаним каталогом у штампарији ''Препорода'', када је Председник ФКК ПОЖАРЕВАЦ био Миодраг Јефтић. Идуће године за председника клуба изабран је Драган Фелдић. Исте године одршана је изложба ''15. Октобар'' по седамнаести пут. За њу су извршене озбиљне припреме. Одржана је у Галерији Милене Павловић – Barilli. Каталог изложбе је одштампан у штампарији Новинско-радијске организације ''Реч народа''. Први пут је био већег формата (скраћени А-4, квадратни) на кундструк хартији са седам репродукција изложених фотографија. То је био видан напредак у подизању квалитета изложбе фотографија ''15. Октобар''. Квалитетан штампан каталог утицао је са своје стране да се одзив аутора са својим фотографијама за наредну изложбу ''15. Октобар'' донекле повећа. То се несумњиво одражавало и на квалитет саме изложбе. Та позитивна пракса се наставља и следећих година. За XVIIIизложбу 1980. године, одштампан је сличан каталог са репродукцијама десет изложених фотографија. Члан жирија те изложбе Данило Цветановић, МФ ФСЈ у каталогу је између осталог записао: ''.... и поред већ стандарно високог квалитета приспелих фотографија у слободној теми изненађује изузетно велики број изврсних радова у теми ''Коњ и коњички спортови'', која је од посебног значаја за организаторе и грађане Пожаревца који гаје велику љубав према овој племенитој животињи и коњичким спортовима''.

На пожаревачлим изложбама први пут су се појавиле многе изванредне фотографије наших излагача. Оне су после тога кренуле широм земље, бележећи успехе на другим изложбама. Неке од њих су биле виђене и на међународним изложбама, па чак и у иностранству.

За међуклупске изложбе ''15. Октобар'' 1981. до 1983. године, када су председници ФКК били Александар Младеновић (киноаматер), односно Радиша Маринковић, каталози су штампани у штампарији ''Реч народа''. На XXI изложби по реду, 1983. године, осим уобичајених тема фотографија, први пут је пропозицијама предвиђена и остварена пројкеција дијапозитива у боји, у обе теме.

Са XXII међуклупском изложбом ''15. Октобар'' 1984. године, завршава се плодоносан рад ФКК ПОЖАРЕВАЦ. На њој су биле изложене фотографије најразкичитијих праваца, технике, садржаја и преокупација њихових аутора. Може се рећи да су оне у погледу квалитета представљале сам врх продукције фото-аматера Југославије тога времена. Међу ауторима фотографија нашла су се имена оних аутора без којих антологија југословенске фотографије не може да буде. Нажалост, међу ауторима је било мало Пожаревљана. Та чињеница је већ указивала на извесну кризу у пожаревачком Фото-кино клубу насталу због ''смене генерација''. Било је и других разлога за то: ''стабилизација'', штедња, али и све скупље задовољство бављење фотографијом. Жири ове изложбе био је неуобичајено скроман. Представљали су га чланови Клуба Д. Фелдић и М. Радуловић, фотоаматери I класе ФСЈ, активни и успешни излагачи. С обзиром на дугогодишње искуство они су успешно обавили свој задатак том приликом. После те изложбе фотографија и дијапозитива, последње у двадесетогодишњем раздобљу, рад Клуба је готово сасвим замро. Више није одржана ни једна изложба фотографија у организацији ФКК ''ПОЖАРЕВАЦ'', за дужи период.

Напомена:

1. Аноним, ПОЖАРЕВАЧКИ КИНО КЛУБ СНИМИО ПРВИ КРАТКОМЕТРАЖНИ ФИЛМ, ''Реч народа'' бр. 815, Пожаревац 5.јун 1964, стр. 65.

2. Реч народа бр. 822, Пожаревац 31. јул 1964, стр. 5.

3. Аноним, ФОТО-КИНО КЛУБ ЗАВРШАВА ДУГОМЕТРАЖНИ ФИЛМ, ''Реч народа'' бр. 825, Пожаревац 21. август 1964, стр. 5.

4. Фото кино клуб ПОЖАРЕВАЦ, КАТАЛОГ II МЕЂУКЛУПСКЕ

ОБНОВЉЕНИ ФОТО-КИНО КЛУБ ''ПОЖАРЕВАЦ''

Од 1984. до 2000. године, Фото-кино клуб „Пожаревац“ постојао је само у сећању неких његових старих (а и остарелих) чланова. За тај период Клуб је можда споменут у неком „материјалу“ Народне технике у Пожаревцу. У том времену, поменуло се – не повратило се, Клуб није ни могао да ради. Остао је без својих просторија. Оне су издате на коришћење неким приватним предузетницима. Две мрачне коморе су срушене, а постојећа опрема је развучена и упропашћена.

У праскозорје новог века и миленијума дошло је до такорећи до случајног оживљавања Клуба и обнављања његовог рада. Захваљујући мр Владану Ђулаковићу, тадашњем председнику Већа Народне Технике у Пожаревцу и младој, али упорној, Данијели Живковић, кћерки некада активног члана Клуба и излагача др Адријана Семененка, окупљени су нови заљубљеници у фотографију. Нису заборављени ни они стари. Ревитализација ФКК-а „Пожаревац“ започела је његовом поновном регистрацијом, сада као удружење грађана. Том приликом поново је почело коришћење старог печата и амблема. За рад Клуба добијена је једна просторија у Дому Народне технике. Сопственим радом чланова Клуба Драгана Јанковића и Слађана Урошевића нова управна просторија је сређена и приведена функцији.

Поновни, тј. првi јавни наступ пожаревачких фотоаматера био је на клупској изложби фотографија одржаној средином маја 2000. године у сали Народне технике. Поред младих излагача који су се први пут појавили на тој изложби фотографија, учешће су узели и „ветерани“ прекаљени фотоаматери, некадашњи активни чланови. Свечано отварање изложбе 15.маја, уз пригодне речи, коктел и музику, био је наговештај веселијих и плодоноснијих дана у раду обновљеног ФКК „Пожаревац. Посетиоци изложбе могли су да виде ПРАЉЕ и СУЛКЕ, две одличне фотографије уваженог професора механике и директора Техничке школе у Пожаревцу, Боривоја Ратковића, рођеног „на седам дана пре почетка Другог светског рата“, иначе фотоаматера прве класе. На изложби су биле и најбоље фотографије неких других успешних излагача – припадника „старе гарде“. Мр Драгослав Драгомировић, дипл. инж. рударства, фотоаматер прве класе, рођен 1936. године, некадашњи председник већа Народне технике, и вишегодишњи председник ФКК „Пожаревац“, представљен је поред осталих фотографија – рудара и музиканата , и са својом РАДОШЋУ СУНЦА. Драган Фелдић, дипл. инж. архитекта, фотоаматер прве класе, бивши председник Клуба, изложио је фотографије зидара и коња, који су представљали његове омиљене теме. Др Адријан Семененко, зубни лекар, фотоаматер друге класе, рођен 1939. године, показао је неколико акт фотографија, које је врло успешно и умешно остваривао. Некадашњи врло савесни председник ФКК–а „Пожаревац“, Славко Павловић, социјални радник, фотоаматер прве класе, рођен 1946. године, као веома успешни излагач, поред познатих фотографија изложио је и своје КАСКАДЕРЕ. Живислав Антонијевић, инжењер организације, давнашњи фотоаматер друге класе, рођен 1950. године, на изложби је заступљен са неколико продуховљених портрета. Бранко Поповић, ВКВ мајстор за лифтове, фотоаматер треће класе, рођен 1947. године, показао је своје ноћне снимке муња.

Горе именовани чланови ФКК-а „Пожаревац“ представљали су његову ударну снагу, нарочито седамдесетих година прошлог века, када је он био међу водећим фото-клубовима у Србији. Ови наши аутори нису учествовали само на бројним изложбама фотографија, учествовали су и на фотоконкурсима неких наших часописа и на њима освајали награде. Фотографије су им и репродуковане у тим часописима, као и у многим каталозима са изложби. Тако су њихове фотографије постале сведоком времена, тј. документ и податак о времену када су настале и када су се појавиле на изложбама широм земље, а понекад и у иностранству.

Без обзира на чињеницу што је Јово Ковачевић рођен у фотографској породици 1953. године, он припада „млађој генерацији“. Одавно снима али до сада није излагао на изложбама. Економиста је али ради како професионални фотограф. Сличан је случај и са Драганом Предићем, дипл. инж. машинства, рођеним 1960. године. Он се већ двадесетак година бави фотографијом, нарочито портретом и архитектуром. Има фотографску радњу али до сада није излагао, иако има лепе фотографије. Дипломирани инжењер машинства, Зоран Илић, секретар савеза друштва инжењера и технишара општине Пожаревац, рођен 1962. године, у односу на овде заступљене излагаче је у предности. Као члан нашег Аеро клуба управља авионом и снима лепе панораме из „птичје перспективе“. Шеф протокола СО Пожаревац, Предраг Перенчевић, са факултетом народне одбране, рођен 1964. године, још из гимназијских дана бави се фотографијом. У гимназији је први пут и излагао своје радове. У Фото-кино клубу био је активни члан раних осамдесетих година. Драган Миловановић, медицински техничар, рођен 1962. године, одавно снима, али тек сад излаже први пут. Отприлике исто важи и за Лепомира Ђорђевића, машинског техничара, рођеног 1962. године. И он сада први пут излаже. У најмлађе излагаче на овој клупској изложби фотографије спадају двоје „тазе“ чланова Фото-кино клуба „Пожаревац“, од 2000 . године. То је Дејан Марјановић, рођен 1968. године. Воли да снима пејзаже и мртву природу. То ради већ око пет година. Апсолутно најмлађи члан међу овима је Данијела Живковић, инг. технологије, председник обновљеног Фото – кино клуба „Пожаревац“. Занимају је портрети.

Јож једно догађање у септембру 2000. године потврдило је већ поменути наговештај. Захваљујући случају тадашњи председник ФКК ПОЖАРЕВАЦ, Данијела Живковић обрела се у Грчкој, у граду Коници, на међународној приредби EBATSLOC 2000. на којој је промотивно изведена као дисциплина и Љубичевски вишебој. Тај догађај су забележили својим фотоапаратима најпознатији фотограф у Коници Раптос Ламброс и председник нашег клуба Данијела. Од најуспелијих фотографија, наравно у боји, направљена је изложба фотографија, названа ''Витезови новог кова''. То је била у ствари, прва интернационална изложба фотографија у Пожаревцу, после многих прошлих година.

Поштујући одавно створену традицију, уочи Дана ослобођења Пожаревца, 2000. године, свечано је отворена 23. Међуклупска изложба фотографија ''15. ОКТОБАР''. Уз присуство многих аутора, гостију и заинтересоване публике уручена су признања награђеним, заједно са каталогом изложбе. Он је овога пута био заиста на достојној висини, како у садржајном тако и у графичком погледу. Поред официјелног дела са уобичајеним подацима имао је и 12 репродукција награђених радова. Четири од њих су репродуковани у колору. Осим тога, каталог је имао и пригодан текст о развоју фотографије и фотоаматеризму у Пожаревцу. Занимљиво је да је жири изложбе за слободну тему одабрао 17 фотографија пожаревачких аутора и то три старија (11) и четири млађа излагача (6). За тему: Пожаревац и Пожаревљани, којој је припао четврти ранг, издвојено је 18 радова петоро чланова ФКК-а ''ПОЖАРЕВАЦ'' и то две старије (10) и троје млађих (8). Овакав однос изложених фотографија старијих и млађих излагача свакако није био последица неког ''такмичарског'' духа, али јасно јер показивао да временом стечено искуство у раду много значи. Поучени примером старијих клупских другова, млађи су схватили да се морају више потрудити и залагати у смислу свог усавршавања – да снимају што више и што боље могу. Ако се упорно и свесно ради, успех неће изостати. То са свије стране могу да потврде и одржане клупске изложбе фотографија. До сада су одржане четири такве изложбе у клупским просторијама. За то су створени неопходни предуслови. Уређена је и оспособљена за рад фото-лабораторија. Организован је садржајан клупски живот. У клубу нема поделе на ''старе'' и ''младе''. Постигнута је једнакост, као и узајамност. Успостављена је присна сарадња са неким фото-клубовима, а такође и са Фото савезом Србије. Одржавају се курсеви фотографије, за почетнике и за заинтересоване за дигиталну фотографију. Сређују се документација и приручна библиотека, израђују се фотографије за потребе других (на пр. таблоиди ученика појединих школа), а неке урађене и пробране шаљу се на изложбе других клубова итд. Велика залагања око штампања каталога изложби су очигледна. Схавћено је да они, нарочито кад су квалитетни и добро осмишљени, доприносе заинтересованости излагача да узму учешће на таквим изложбама. Добри каталози повећавају не само поверење у приређивача изложбе, већ и број приспелих фотографија за исту. Општи закључак је: прва изложба фотографија ''15. Октобар'' одржана после шеснаест година, потпуно је успела. Слично је било и на следећој изложби 2001. године, само са приметно већим бројем излагача. Такође је и каталог са те изложбе показао одређен напредак. У њему је објављено 11 репродукција у боји и 10 црно-белих. За јубиларну 25. Међуклупску изложбу фотографија ''15. Октобар'' 2002. године, Управа Клуба на челу са агилном Данијелом Живковић, није жалила труд да приреди долично манифестацију. И остали чланови клуба, већином млади, дали су свој допринос читавој манифестацији поводом јубилеја. Трудили су се својски – и успели. По први пут Фото – кино клуб ПОЖАРЕВАЦ организује изложбу фотографија у три одељене целине . посебне теме. То практично значи да се организују три изложбе фотографија. Фотографије одабране од ауторитативног жирија, одређен од Фото савеза Србије, излажу се на три различита места. Слободна тема је ''експонирана'' у свечаној сали Старог здања (Скупштине општине Пожаревац). Тема ''Волим живот'', која је организована у сарадњи са ЈАЗАС-ом, презентирана је у сали ресторана ''Начелство'' (у Старом здању), а тема ''Фотограф на делу'', којој су покровитељи пожаревачке фото-радње, одржава се у просторијама Народне технике, т.ј. Фото-кино клуба ПОЖАРЕВАЦ.

Јубилеј о коме је овде реч, тако нешто и заслужује. На јубиларној 25. изложби најууспешнији чланови ФКК ПОЖАРЕВАЦ били су Славко Павловић, ФА I, са укупно пет фотографија, у све три теме, и са освојеном трећом наградом у теми ''Фотограф на делу''. Од млађих чланова успешни су били Драган Јанковић са две фотографије у темама ''Волим живот'' и ''Фотограф на делу'', и Данијела Живковић са две фотографије у овој последњој, од којих је једна добила похвалу.

Године 2003. направљен је смео експеримент. Међуклупска изложба фотографија ''15. Октобар'', 26. по редцу, била је само са једном темом ''Фотограф на делу''. С обзиром да се код нас та тема није много појављивала, и није ''негована'', одзив аутора није био на уобичајеном нивоу. Само 36 аутора је послало 135 својих радова. На изложби у просторијама Народне технике била је изложена само 91 фотографија од 31 аутора. Док је на претходној, јубиларној 25. изложби ова тема имала трећи, на овој припао јој је други ранг. Следеће 2004. године вратило се ранијем искуству: 27. Међуклупска изложба имала је уобичајене теме: слободну и ''фотограф на делу''- Одзив фото-клубова и аутора за обе теме био је више него задовољавајући. Стигло је укупно 813 фотографија. Све се то одразило и на ранг изложбе. Према Правилнику о додељивању звања у Фото кино савезу Србије и Правилника о изложбама одређен је први ранг изложбе и у једној и у другој теми.¹ То најречитије говори о успесима приређених изложби ФКК ПОЖАРЕВАЦ, а посебно оног дела који је инспирисан и посвећен фотографијама. Таквим изложбама одговара и доличан каталог. За сваку наредну изложбу каталози се штампају у пуној колор техници, са обиљем репродукција. Такав успех изложби ФКК ПОЖАРЕВАЦ, није могао да остане незапажен. Такође се запажају и све успешнији пожаревачки излагачи као и њихов све већи број. На 28. међуклупској изложби 2005. године, међу излагачима било је заступљено 16 чланова клуба.

Да се не би застало код оваквих успеха, Клуб је 2005. године, направио праву ''планинарску'' авантуру. У заједници са Планинарским клубом ''Браничево'' организовао је Међуклупску изложбу ''Планински мотови''. Авантура се претворила у потпуни успех. Изложба је била првог ранга, а на њој је осморо чланова ФКК ПОЖАРЕВАЦ приказало својих 13 фотографија. Тој изложби је врло мало недостајало па да буде рангирана као међународна. У пролеће 2006. године, пожаревачки фото-клуб организовао је другу такву изложбу, која је заиста била међународна. На њој су у оштрој конкуренцији. Боје ФКК-а ПОЖАРЕВАЦ бранила тројица излагача. Јован Благојевић, Драган Желић и Бојан Траиловић, том приликом су показали и да су као такви, најактивнији међу члановима Клуба.

У сарадњи са Туристичком организацијом Пожаревац, поводом 42. Љубичевских коњичких игара 2005. године, ФКК ПОЖАРЕВАЦ је по први пут организовао фото-сафари. По свом садржају (обилазак VIMINACIUM-a, Заове, Чачалице и хиподрома) и бројним учесницима из многих градова Србије, он је заслужио високу оцену. Први фото-сафари приређен у околини Пожаревца, многима ће остати у незаборавном сећању. Занимљиво је да га је пратила чак и телевизија – РТВ Крагујевац.²

Напомена:

1. Каталог 27. Међуклупске изложбе, Пожаревац, октобар 2004, стр. 3.

2. Каталог 28. Међуклупске изложбе, Пожаревац, октобар 2005. стр. 12.

Драган Фелдић